почетна контакт мапа сајта
 
   
ЋИР LAT EN DE
Почетна
   

Основне информације
Историја

Континуитет српске државности, чији корени потичу из раног средњег века, прекинут је османлијским освајањем. Успостављање модерне српске државе почиње 1804. године. Период ратова и друштвених промена, који је познат као српска револуција, омогућио је да се 1817. године на територији већег дела данашње Централне Србије, формира Кнежевина Србија, као аутономна област у саставу Османлијског царства. Како је Србија постала дефакто независна, одбачени су застарели друштвено-економски системи османлијске државе и долази до примене индустријских иновација у привреди. Једна од најзначајнијих догађаја у том периоду је доношење првог демократског устава Србије (Сретењски Устав 1835.), који се темељио на позитивној пракси уставности Белгије и Француске. Устав Србије из 1835. године је уједно био један од првих модерних устава у Европи. Кнежевина Србија је пуну незaвисност, међу првима на Балкану, стекла одредбама Берлинског конгреса из 1878. године, да би убрзо била проглашена Краљевина Србија (1882).

После Првог светског рата, Краљевини Србији, која је у свом саставу већ имала данашњу Централну Србију и Косово, прикључена је Војводина. Србија је 1918. године ушла у састав новоформиране државе Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца, које ће 1929. године формално бити преименовано у Краљевина Југославија.

По завршетку Другог светског рата и извршене револуције у Југославији, укинута је монархија и уведен социјализам као политички и друштвени систем, а држава је постала федерација са шест република. Држава је мењала службено име, да би 1963. године била именована као Социјалистичка Федеративна Република Југославија (СФРЈ).

Почетком 90-их година прошлог века, у Југославији долази до грађанског рата, а све републике које су прогласиле независност добијају међународно признање. Република Србија и Република Црна Гора, на чијим територијама није било сукоба, формирају Савезну Републику Југославију (СРЈ) 1992. године.

После политичких промена 2000. године, Савезна Република Југославија поново приступа међународним политичким и економским организацијама, а држава добија име Државна заједница Србија и Црна Гора (2003). После проглашења независности Црне Горе (2006), Србија постаје самостална под службеним називом Република Србија.

Главни град Републике Србије је Београд.

 
Географија

Република Србија је континентална држава, која се налази у региону југоисточне Европе, на Балканском полуострву (око 80% територије) и у региону средње Европе, у Панонској низији (око 20% територије). Укупна површина територије Републике Србије износи 88.361 км2. Северни део Републике чини равница, а јужни део брежуљци и планине. Најнижа тачка износи 17 метара надморске висине и налази се на изласку Дунава, код Прахова, а највиши врх земље је Ђеравица (планина Проклетије) са висином од 2.656 метара надморске висине.

Србија нема излаз на море, али је преко реке Дунав, као делом речног система Рајна-Мајна-Дунав, спојена са Северним морем и Средоземним морем. Већи део Србије (92.4%) припада сливу Дунава. Сам Дунав протиче кроз северни део земље, дужином од 588 км. Својим централним положајем на Балкану има компаративне предности у транзиту, а налази се на раскрсници европских путних праваца (Коридор VII, X и XI).
 
Укупна дужина границе са суседним државама износи 2.397 км, од чега је 1.717 км сувоземних и 680 км речних. Србија се граничи са Мађарском на северу, на северо-истоку са Румунијом, на истоку са Бугарском, на југу са Македонијом, на југо-западу са Албанијом и са Црном Гором, а на западу са Хрватском и са Босном и Херцеговином.
 
Демографија
Према последњем званичном попису становништва из 2011. године, Србија има 7.120.666 становника, од којих главни град, Београд са околином, има 1.639.121.
Према попису из 2002. године, Срби чине већину становништва (82.9%). Остатак становништва представљају националне мањине, у највећем броју Мађари (3.9%), Бошњаци (1.8%), Роми (1.4%), Црногорци (0.9%), остали (8%).
Просечна стопа рађања је 1.4 деце,  по жени, што је ниже од светског просека.  Старoсна структура Србије је средњег доба, 15-65 година (68%), а просечна дужина живота је 74.56 године (мушкарци 71.71 годину, а жене 77.58 година). У градовима живи 56% укупног становништва, а чак 96.4% становништва је писмено.
Службени језик је српски, писан ћириличним писмом. Поред службеног, говоре се и језици националних мањина.
Највећи број становника Србије (85%) је православне вероисповести. Друга, по заступљености, је римокатоличка вера (5.5%), затим муслиманска (3.2%) и протестантска (1.08%). Поред наведених вероисповерсти, у Србији постоји и известан број других, слабије заступљених религија, као и известан број атеиста. Устав Републике Србије гарантује грађанска права и права националних мањина и верских заједница.
 
 
Портал за инвеститоре
Стратегија управљања јавним дугом
Месечни извештај Управе за јавни дуг
Водич за инвеститоре
Медији
Линкови
Стопе приноса државних хартија од вредности
Преглед емитованих еврообвезница Републике Србије
Динамика јавног дуга Републике Србије
 
 

Министарство финансија Републике Србије - Управа за јавни дуг
Поп Лукина 7-9, Београд
Тел : + 381 11 3202 461 ; Факс : +381 11 2629 055
Bloomberg <RSMF><GO>