почетна контакт мапа сајта
 
   
ЋИР LAT EN DE
Почетна
   

Привреда Србије

Привреда Републике Србије се темељи на пружању различитих врста услуга, индустрији и пољопривреди. Привреду Републике чине следеће привредне гране:

-          Банкарство и осигурање

-          Дрвна индустрија

-          Енергетика

-          Грађевинска индустрија

-          Креативна индустрија

-          Хемија, фармација, гума и нематали

-          Информатика

-          Комунална делатност

-          Металска и електро индустрија

-          Пољопривреда

-          Рудници метала и металургија

-          Саобраћај

-          Текстил и кожа

-          Тровина

-          Туризам и угоститељатво

-          Приватно обезбеђење

 

Економија Републике Србије и током 2017. године остварује побољшање свих макроекономских индикатора. Раст БДП-а у 2017. години износио је 1,9% и био је вођен свим секторима (осим пољопривреде). Искључујући шокове у пољопривреди и енергетици од почетка године, српска привреда расла је по стопи од 3,0%. Планирани раст бруто домаћег производа за 2018. годину је 3,5%. Убрзање раста резултат је макроекономске стабилизације, унапређења пословног окружења, повећања капиталне потрошње државе, ефеката релаксације монетарне политике, спровођења структурних реформи и раста тражње. 

Раст БДП у четвртом кварталу 2017. године вођен је растом прерађивачке и укупне индустријске производње. Индустријска производња у Републици Србији у децембру 2017. године већа је за 0,5% него у децембру 2016. године, а у односу на просек 2016. године већа је за 6,9%. Индустријска производња у 2017. години, у поређењу са 2016. годином, већа је за 3,5%. Прерађивачка индустрија је остварила раст од 6,4% у 2017. години, у поређењу са 2016. годином.

Спољнотрговинску размену добара Република Србија највећим делом обавља са земљама чланицама Европске уније.  Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2017. години износила је, изражено у доларима, 38,93 милијарде, што је пораст од 15,3% у односу на претходну годину, док је у еврима била већа за 13,0% и износила је 34,46 милијарди.

Поред ослањања на сопствене капацитете, раст и развој привреде Србије зависи од услова на тржишту Европске уније, као главног спољнотрговинског партнера.


 
 
Портал за инвеститоре
Стратегија управљања јавним дугом
Месечни извештај Управе за јавни дуг
Водич за инвеститоре
Медији
Линкови
Стопе приноса државних хартија од вредности
Преглед емитованих еврообвезница Републике Србије
Кредитни рејтинг Републике Србије
 
 

Министарство финансија Републике Србије - Управа за јавни дуг
Поп Лукина 7-9, Београд
Тел : + 381 11 3202 461 ; Факс : +381 11 2629 055
Bloomberg <RSMF><GO>