|
Привреда Републике Србије се темељи на пружању различитих врста услуга, индустрији и пољопривреди. Привреду Републике чине следеће привредне гране:
- Банкарство и осигурање
- Дрвна индустрија
- Енергетика
- Грађевинска индустрија
- Креативна индустрија
- Хемија, фармација, гума и нематали
- Информатика
- Комунална делатност
- Металска и електро индустрија
- Пољопривреда
- Рудници метала и металургија
- Саобраћај
- Текстил и кожа
- Тровина
- Туризам и угоститељатво
- Приватно обезбеђење
Економија Републике Србије и током 2017. године остварује побољшање свих макроекономских индикатора. Раст БДП-а у 2017. години износио је 1,9% и био је вођен свим секторима (осим пољопривреде). Искључујући шокове у пољопривреди и енергетици од почетка године, српска привреда расла је по стопи од 3,0%. Планирани раст бруто домаћег производа за 2018. годину је 3,5%. Убрзање раста резултат је макроекономске стабилизације, унапређења пословног окружења, повећања капиталне потрошње државе, ефеката релаксације монетарне политике, спровођења структурних реформи и раста тражње. Раст БДП у четвртом кварталу 2017. године вођен је растом прерађивачке и укупне индустријске производње. Индустријска производња у Републици Србији у децембру 2017. године већа је за 0,5% него у децембру 2016. године, а у односу на просек 2016. године већа је за 6,9%. Индустријска производња у 2017. години, у поређењу са 2016. годином, већа је за 3,5%. Прерађивачка индустрија је остварила раст од 6,4% у 2017. години, у поређењу са 2016. годином. Спољнотрговинску размену добара Република Србија највећим делом обавља са земљама чланицама Европске уније. Укупна спољнотрговинска робна размена Србије у 2017. години износила је, изражено у доларима, 38,93 милијарде, што је пораст од 15,3% у односу на претходну годину, док је у еврима била већа за 13,0% и износила је 34,46 милијарди. Поред ослањања на сопствене капацитете, раст и развој привреде Србије зависи од услова на тржишту Европске уније, као главног спољнотрговинског партнера.
|
