почетна контакт мапа сајта
 
   
ЋИР LAT EN DE
Почетна
   

Економска политика

Држава је учесник на тржишту, а ту своју улогу остварује кроз примену мера економске политике. Носиоци економске политике су државне институције, а основне врсте економске политике су: фискална, монетарна, спољнотрговинска и политика јавног дуга.

 

Фискалну политику спроводи Влада Републике, односно Министарство финансија. Циљ фискалне политике је управљање јавним приходима и расходима на нивоу државе, са идејом да они буду уравнотежени. Фискална политика може бити експанзивна и рестриктивна, у зависности да ли се иде на смањење пореских стопа и пораст јавне потрошње, односно пораст каматних стопа и смањење јавне потрошње. Република Србија води експанзивну политику, ниских пореских стопа (стопа ПДВ је међу најнижима у Европи, 20% општа и 8% посебна) и повећане јавне потрошње (социјална давања и субвенције).

 

Монетарну политику земље води Народна банка Србије, као централна банка. Монетарна политика се спроводи кроз мере управљања каматним стопама, новчаном масом и интервенцијама на девизном тржишту, а основни циљ је стабилност цена. Монетарна политика може бити експанзивна и рестриктивна, у зависности да ли је повећана новчана маса и да ли су снижене каматне стопе. Народна банка Србије води рестриктивну монетарну политику, а инфлација за 2017. годину је таргетирана на нивоу од 3,0 +/- 1,5%. Режим девизног курса је руковођено флуктуирајући, односно формира се на основу понуде и тражње за валутама, а задржава се право интервенисања на девизном тржишту како би се спречиле високе дневне осцилације.

 

Република Србија је зависна од међународне трговине, пре свега због недостатка природних енергената (нафта и природни гас), али и немогућности да се домаћа тражња подмири домаћом понудом. Из тог разлога, постоји висок спољнотрговински дефицит, који се у последњих пар година смањује. Србија је чланице Централно-европског споразума о слободној трговини (ЦЕФТА), где остварује позитиван спољнотрговински биланс. За Србију су од посебног значаја трговински споразуми потписани са Европском унијом, Руском Федерацијом и Турском. Царинска политика Србије постаје мање значајна, јер земља тежи чланству у Европској унији. Државе ЕУ су главни спољнотрговински партнер, па примена трговинског споразума обавезује на смањење царина. На сличне кораке наводи и настојање да се постане пуноправан члан у Светској трговинској организацији. Спољна трговина Републике Србије постаје посебно значајна и из разлога примене новог модела економског раста и развоја, који се заснива на повећању извоза (извозно оријентисани модел раста).

 

Политика јавног дуга је у надлежности Министарства финансија, у оквиру којег функционише посебан орган, Управа за јавни дуг. Задуживање се врши кроз издавање државних хартија од вредности и закључивањем споразума о зајмовима, на домаћем и на страном тржишту. Тако прикупљена финансијска средства се могу користити за финансирање буџетског дефицита, инфраструктурних пројеката, сервисирање обавеза, набавку имовине итд. Институција надлежна за политику јавног дуга је у обавези да у складу са тржишним приликама (каматне стопе, девизни курсеви, пројекције), на што оптималнији начин врши своју функцију.

 
 
Портал за инвеститоре
Стратегија управљања јавним дугом
Месечни извештај Управе за јавни дуг
Водич за инвеститоре
Медији
Линкови
Стопе приноса државних хартија од вредности
Преглед емитованих еврообвезница Републике Србије
Динамика јавног дуга Републике Србије
 
 

Министарство финансија Републике Србије - Управа за јавни дуг
Поп Лукина 7-9, Београд
Тел : + 381 11 3202 461 ; Факс : +381 11 2629 055
Bloomberg <RSMF><GO>