početna kontakt mapa sajta
   
ЋИР LAT EN DE
Početna
   

Ekonomska politika
Država je učesnik na tržištu, a tu svoju ulogu ostvaruje kroz primenu mera ekonomske politike. Nosioci ekonomske politike su državne institucije, a osnovne vrste ekonomske politike su: fiskalna, monetarna, spoljnotrgovinska i politika javnog duga.
Fiskalnu politiku sprovodi Vlada Republike, odnosno Ministarstvo finansija. Cilj fiskalne politike je upravljanje javnim prihodima i rashodima na nivou države, sa idejom da oni budu uravnoteženi. Fiskalna politika može biti ekspanzivna i restriktivna, u zavisnosti da li se ide na smanjenje poreskih stopa i porast javne potrošnje, odnosno porast kamatnih stopa i smanjenje javne potrošnje. Republika Srbija vodi ekspanzivnu politiku, niskih poreskih stopa (stopa PDV je među najnižima u Evropi, 20% opšta i 8% posebna) i povećane javne potrošnje (socijalna davanja i subvencije).

Monetarnu politiku zemlje vodi Narodna banka Srbije, kao centralna banka. Monetarna politika se sprovodi kroz mere upravljanja kamatnim stopama, novčanom masom i intervencijama na deviznom tržištu, a osnovni cilj je stabilnost cena. Monetarna politika može biti ekspanzivna i restriktivna, u zavisnosti da li je povećana novčana masa i da li su snižene kamatne stope. Narodna banka Srbije vodi restriktivnu monetarnu politiku, a inflacija za 2017. godinu je targetirana na nivou od 3,0 +/- 1,5%. Režim deviznog kursa je rukovođeno fluktuirajući, odnosno formira se na osnovu ponude i tražnje za valutama, a zadržava se pravo intervenisanja na deviznom tržištu kako bi se sprečile visoke dnevne oscilacije.

Republika Srbija je zavisna od međunarodne trgovine, pre svega zbog nedostatka prirodnih energenata (nafta i prirodni gas), ali i nemogućnosti da se domaća tražnja podmiri domažom ponudom. Iz tog razloga, postoji visok spoljnotrgovinski deficit, koji se u poslednjih par godina smanjuje. Srbija je članice Centralno-evropskog sporazuma o slobodnoj trgovini (CEFTA), gde ostvaruje pozitivan spoljnotrgovinski bilans. Za Srbiju su od posebnog značaja trgovinski sporazumi potpisani sa Evropskom unijom, Ruskom Federacijom i Turskom. Carinska politika Srbije postaje manje značajna, jer zemlja teži članstvu u Evropskoj uniji. Države EU su glavni spoljnotrgovinski partner, pa primena trgovinskog sporazuma obavezuje na smanjenje carina. Na slične korake navodi i nastojanje da se postane punpravan član u Svetskoj trgovinskoj organizaciji. Spoljna trgovina Republike Srbije postaje posebno značajna i iz razloga primene novog modela ekonomskog rasta i razvoja, koji se zasniva na povećanju izvoza (izvozno orijentisani model rasta).

Politika javnog duga je u nadležnosti Ministarstva finansija, u okviru kojeg funkcioniše poseban organ Uprava za javni dug. Zaduživanje se vrši kroz izdavanje državnih hartija od vrednosti i zaključivanjem sporazuma o zajmovima, na domaćem i na stranom tržištu. Tako prikupljena finansijska sredstva se mogu koristiti za finansiranje budžetskog deficita, infrastrukturnih projekata, servisiranje obaveza, nabavku imovine itd. Institucija nadležna za politiku javnog duga je u obavezi da u skladu sa tržišnim prilikama (kamatne stope, devizni kursevi, projekcije), na što optimalniji način vrši svoju funkciju.
 
 
Portal za investitore
Strategija upravljanja javnim dugom
Mesečni izveštaj Uprave za javni dug
Prezentacija za investitore
Vodič za investitore
Mediji
Linkovi
Stope prinosa državnih hartija od vrednosti
Pregled emitovanih evroobveznica Republike Srbije
Dinamika javnog duga Republike Srbije
 
 

Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug
Pop Lukina 7-9, Beograd
Tel : + 381 11 3202 461 ; Faks : +381 11 2629 055
Bloomberg <RSMF><GO>