početna kontakt mapa sajta
   
ЋИР LAT EN DE
Početna
   

Javne Finansije
Prema Ustavu, ekonomija Srbije se predstavlja kao tržišna privreda, otvorenog i slobodnog tržišta, slobodnog preduzetništva, koju karakteriše samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnost privatne i drugih oblika svojine.
Svojina može biti privatna, zadružna i javna. Javna svojina se deli na državnu svojinu, svojinu autonomnih pokrajina i svojinu jedinica lokalne samouprave. Državna imovina, kao oblik javne svojine, obuhvata prirodna bogatstva, dobra za koja je zakonom određeno da su od opšteg interesa, kao i imovina koju koriste organi Republike.
Javne finansije predstavljaju finansijsku delatnost države i drugih javnopravnih lica, kojima su, na osnovu zakonske regulative, poverene funkcije prikupljanja i trošenja materijalnih sredstava radi ostvarivanja opšte korisnih ciljeva.
Država svoju finansijsku funkciju obavlja kroz sistem javnih finansija u cilju zadovoljavanja određenih javnih potreba i obezbeđivanju novčanih sredstava da bi se te potrebe mogle finansirati. Sistem javnih finansija se može podeliti i na sistem javnih prihoda i javnih rashoda. Javni prihodi se dele na prinudne (fiskalne) i neprinudne (nefiskalne), koji predstavljaju prikupljena finansijska sredstva kroz sistem poreza (na imovinu, dohodak građana, potrošnju, dobit preduzeća), carina, akciza, taksi, naknada i drugih oblika. Rashodima se finansiraju javne potrebe, koje mogu biti administrativne, bezbednosne, socijalne, ekonomske, kulturne i druge vanredne potrebe.
Od sistena javnih prihoda i rashoda treba odvojiti, sistem primanja i izdataka. Primanja predstavljaju prilive od zaduživanja (kroz državne hartije od vrednoszi i kredite) i prodaje imovine, dok izdaci predstavljaju odlive, nastaju po osnovu izvršenja obaveza po osnovu duga i za kupovinu imovine. Svi javni prihodi i rashodi, odnosno primanja i izdaci se prikazuju u budžetu, kao osnovnoj instituciji javnih finansija.
Budžet Republike Srbije predstavlja godišnji plan prihoda i rashoda, koji se izrađuje i usvaja po zakonskoj proceduri, obično na kraju godine, za narednu godinu. Priprema ga Ministarstvo finansija (Sektor za budžet), Vlada ga usvaja i predaje Narodnoj skupštini na javnu raspravu, posle kojeg budžet treba biti prihvaćen od strane većine narodnih poslanika. Budžet se donosi kao Zakon.

Prikupljanje prihoda i finansiranje rashoda prema budžetskom planu se naziva izvršenje budžeta, za šta je nadležna Uprava za trezor. Ukoliko se tokom izvršenja budžeta, ne ostvaruje planski okvir, odnosno ukoliko se budžet probija, ide se na rebalans budžeta, dnosno promenu Zakona o budžetu. Ukoliko se na kraju godine, i pored rebalansa, ostvari manjak prihoda u odnosu na rashode, budžet je u deficitu, u suprotnom je u suficitu. Deficit se može finansirati prodajom državne imovine, ili zaduživanjem na domaćem i stranom tržištu, što je u nadležnosti Uprave za javni dug.
Najprihvatljivije je da budžet bude uravnotežen, odnosno da se tokom godine prikupi onoliko koliko je potrebno da se finansiraju godišnji javni rashodi, što znači da nema manjka u kasi koji se ponekad pokriva na skup način, i nema viška u kasi, što znači da je iz privrede i stanovništva izvučeno više novca nego što je potrebno.
 
 
Portal za investitore
Strategija upravljanja javnim dugom
Mesečni izveštaj Uprave za javni dug
Prezentacija za investitore
Vodič za investitore
Mediji
Linkovi
Stope prinosa državnih hartija od vrednosti
Pregled emitovanih evroobveznica Republike Srbije
Dinamika javnog duga Republike Srbije
 
 

Ministarstvo finansija Republike Srbije - Uprava za javni dug
Pop Lukina 7-9, Beograd
Tel : + 381 11 3202 461 ; Faks : +381 11 2629 055
Bloomberg <RSMF><GO>