13.12.2019
Unapređenje kreditnog rejtinga još jedna je potvrda ekonomskog napretka i rezultata koje ostvaruje Republika Srbija.

Prema oceni agencije, odluka o povećanju kreditnog rejtinga Srbije, doneta je na osnovu stabilne ekonomske politike, usmerene ka daljem jačanju makroekonomskih pokazatelja i smanjenju javnog duga. Projektovan je rast BDP-a Republike Srbije za 2019. i 2020. godinu u iznosu od 3,6% i 4%, respektivno.

Agencija ističe fisklanu disciplinu Vlade Republike Srbije i posvećenost fiskalnoj konsolidaciji, koja je doprinela kontinuiranom primarnom fiskalnom suficitu države u proseku od 3,2% BDP-a u 2017 i 2018. godini. Trend je nastavljen i u 2019. godini, i za prvih deset meseci ostvaren je fiskalni suficit od preko 1% BDP-a. Agencija S&P očekuje da će fiskalna stabilnost biti očuvana i u narednom periodu - kako po osnovu čvrste kontrole tekućih rashoda, tako i po osnovu rasta ekonomske aktivnosti i snažnog rasta poreskih prihoda.

Makroekonomska stabilizacija i popravljanje poslovnog ambijenta doprineli su visokom prilivu stranih direktnih investicija (SDI). Agencija navodi da bi dalji rast SDI podržao rast izvoza i BDP-a, što bi bio ključni faktor za povećanje kreditnog rejtinga u narednoj godini. Od 2015. godine Republika Srbija ostvaruje punu pokrivenost tekućeg deficita SDI, što ukazuje na dugoročnu održivost njene eksterne pozicije. U srednjem roku, očekuje se da će tekući deficit iznositi oko 5% BDP-a i da će prilivi SDI ostati više nego dovoljni za njegovu pokrivenost.

Poboljšani fiskalni rezultat, pad kamatnih stopa i apresijacija valute omogućili su Vladi Republike Srbije da javni dug stavi na čvrstu silaznu putanju. Kako navodi agencija, u proteklom periodu ostvareno je značajno smanjenje učešća javnog duga u BDP-u, i da će taj trend biti nastavljen i u narednom periodu.

U saopštenju se konstatuje da je poboljšana valutna struktura javnog duga, kao i je ostvaren produžetak ročnosti javnog duga. Poboljšana valutna struktura duga ostvarena je prevashodno smanjenjem učešća dolarskog duga, na koji je u velikoj meri uticala transakcija prevremenog otkupa dolarskih obveznica u junu i novembru mesecu ove godine. Sredstvima koja su ostvarena novom emisijom evroobveznica na međunarodnom finansijskom tržištu prevremeno su otkupljene ranije emitove dolarske euroobveznice, u ukupnom iznosu od oko 1,7 milijardu dolara i ostvareni povoljni uslovi na međunarodnom finansijskom tržištu kapitala, po najnižoj kamatnoj stopi od 1,5% (kuponska stopa) sa rokom dospeća od 10 godina. Učešće dinarskog duga u ukupnom javnom dugu Republike Srbije na kraju oktobra ove godine povećano je na oko 28%, dok je učešće dolarskog duga u ukupnom javnom dugu smanjeno na 19,7% na kraju novembra ove godine.

Rejting agencija pozitivno ocenjuje nisku i stabilnu inflaciju koja je u oktobru iznosila 1,0% uz istovremenu stabilnost deviznog kursa. Devizne rezerve Narodne banke Srbije nastavile su rast i na kraju oktobra 2019. godine iznosile su 13,5 mlrd. evra.

Jačanje bankarskog sektora, posebno u pogledu kvaliteta aktive, podržalo je snažniji rast kreditne aktivnosti. Udeo NPL smanjen je na 4,7% na kraju septembra u odnosu na oko 23% koliko je iznosio u 2015. godini.

U izveštaju se pozitivno ocenjuje rast investicionih ulaganja, poboljšanje uslova na tržištu rada, rast izvoza, kao i jačanje bankarskog sistema.