12.03.2021
Рејтинг агенција Moody’s повећала је кредитни рејтинг Републике Србије на “Ba2“ са “Ba3” уз стабилне изгледе за даље побољшање. 

Основни фактори, који су допринели унапређењу кредитног рејтинга, су отпорност српске економије на последице изазване пандемијом коронавируса, стабилан ниво средњорочног раста, као и очекивања да ће индикатори фискалне одрживости у Србији и даље бити изнад просека групе земаља са “Ba“ кредитним рејтингом.

Према оцени Агенције, просечна стопа раста у периоду 2018-2019. године износила је 4,4%, док је пад БДП-а у 2020. години достигао свега 1,0%, што је знатно боље од свих земаља у групи са “Ba“ рејтингом.

Побољшање кредитног рејтинга у јако нестабилним околностима, услед пандемије коронавируса COVID-19, огромна је потврда економског напретка и резултата које је остварила Република Србија уз континуирану примену мера фискалне косолидације. 

Како се наводи у саопштењу Агенције, одлука о повећању  кредитног рејтинга Србије донета је на основу стабилне економске политике, усмерене ка даљем јачању макроекономских показатеља и смањењу јавног дуга након пандемије

Оствареној макроекономској стабилности је значајан допринос дао и аранжман са  ММФ-ом. У оквиру програма са  ММФ-ом, Србија је постигла напредак у смањењу фискалних ризика који проистичу из сектора малих и средњих предузећа и успешно спровела програм приватизације.

У свом извештају, Агенција истиче фискалну дисциплину Владе Републике Србије и посвећеност фискалној консолидацији. Мере фискалне консолидације, спроведене последњих година, допринеле су стварању додатног фискалног простора за одговор на пандемију коронавируса.

Агенција оцењује да ће се тренд раста БДП-а наставити и у 2021. години, уз реално повећање БДП-а за 4,7%, услед опоравка домаће тражње, нормализације економске активности захваљујући брзом процесу вакцинације, као и значајним капиталним инвестицијама планираним у 2021. години. 

Важно је напоменути да је Република Србија ушла у пандемију са стабилним макроекономским показатељима: ниском и стабилном инфлацијом, стабилним девизним курсом, адекватним нивоом девизних резерви и  уравнотеженим растом, подржаним повећаном економском диверсификацијом, што је допринело да већ на самом почетку пандемије обезбеди пакет фискалних мера, који је спровела Влада Републике Србије, највећи је у региону, са око 12,5% БДП-а у 2020. години. 

Раст јавног дуга у 2020. години оцењује се као  привремен, јер је настао као последица повећања трошкова услед потребе финансирања мера подршке српској привреди и грађанима како би се смањио утицај кризе изазване пандемијом COVID-19. И поред тога, учешће јавног дуга у БДП остаје на пројектованом нивоу испод 60%, односно учешће јавног дуга у бруто домаћем производу на крају 2020. године  износило је 57,4%, на централном нивоу државе, односно 58,2%  на нивоу опште државе. Очекује се да ће јавни дуг остати на приближно истом нивоу и у 2021. години док се већ од 2022. године очекује опоравак и враћање дуга на његову опадајућу путању као што је то било у периоду пре кризе.

У извештају Агенција као изузетно позитивно се наводе и чињенице да је на нивоу опште државе учешће камата у укупним приходима задржано на нивоу који је знатно нижи од нивоа просека за земље са “Ba“ рејтингом,а посебно се похваљује учешће дуга у приходима буџета које је на изузетно ниском нивоу, конкретно на другом најнижем нивоу од просека за земље са “Ba“ рејтингом.

Влада Републике Србије ће и у наредном периоду континуирано пратити утицај кључних фактора из мећународног и домаћег окружења на српску економију, као и реализацију донетих мера, настављајући са процесом фискалне консолидације како би, уколико то буде потребно, и у будућности била спремна да реагује на најбољи могући начин, као што је то до сада чинила.